|
БОЛЕСТИ ПЧЕЛА
Млечном киселином против варое
Др мед. Родољуб Живадиновић, апитерапеут,
Члан Стручног савета Српског апитерапеутског друштва,
www.rodoljub.pcelinjak.com
Понедјељак, 01 Листопад
2007
| |
 |
| др мед. Родољуб
Живадиновић |
Оскудност литературе о употреби млечне киселине против варое,
код нас је узроковала њену малу примену.
Млечна киселина (Ц3О3Х6) је природни продукт, и није отров.
Производе је разни микроорганизми, а важну улогу игра и у
телу човека где учествује у размени материја. Посебну улогу
има у раду мишића, нарочито срчаног. Користи се као лек против
псоријазе и неких других кожних болести. Налази се у млеку,
млечним прерађевинама, месу, меду, киселим краставцима, киселом
купусу, соковима од поврћа итд. Концентрована млечна киселина
(100%) је у облику белог праха. У сузбијању варое се употребљава
у виду течности, тј. раствора одређене концентрације. Обично
се набавља у виду 80%-ног раствора, прилагођеног за употребу
као додатак животним намирницама.
Млечна киселина је ефикасна супстанца у контроли варое, ако
се правилно користи. У друштвима без легла, два третмана обарају
око 90% варое (Ассман-Wертмуллер У. , Маул В. , Фуцхс С. ,
Каисер Е. , 1989. & 1990.). Ови резултати су афирмисали
млечну киселину, као сасвим достојну замену Апитол-у (Апицхем-у)
и Перизин-у. Слично је и са оксалном киселином. Код друштава
са леглом, више од 75% варое се налази у поклопљеном леглу.
Ту је ефикасност млечне киселине редукована на 20-30%, јер
не продире у поклопљене ћелије легла, као што то чини мравља
киселина (Антон Имдорф, 1989.). Пчелари који у борби против
варое користе само млечну киселину, присиљени су да је употребе
3-5 пута годишње, зависно од сезоне третирања и степена заражености
друштава. Код сваког третмана обавезно треба контролисати
ефекат коришћењем мрежасте подњаче, и водити евиденцију броја
опалих вароа за свако друштво. Данас, то је неминовност, нарочито
после појаве резистенције варое на дуго употребљаване лекове.
Немогућност увида у ефекат третирања било којим средством,
због непоседовања мрежастих подњача годинама уназад скупо
кошта многе пчеларе.
Да би се постигли најбољи могући резултати, неопходно је
провести прскање пчела на обе стране сваког рама у кошници,
као и на зидовима кошнице. Оваквом третману се даје предност
при температури ваздуха већој од 7 степени Целзијуса, када
нема ветра, ујутру или увече, пре него што пчеле излете у
природу, или када се врате у кошницу. Температура никако не
сме да падне испод 5 степени Целзијуса, а боље је да буде
изнад 10 степени. Лети није пожељно третирати ако је температура
испод 12 степени Целзијуса. При летњем третирању треба имати
у виду да су трутови доста осетљивији на млечну киселину од
пчела, те да је теже подносе. Мада, према Ц.Л. Фаррар-у, и
током зиме, у сваком друштву има педесетак трутова. За третирање
треба бирати дан када прогноза времена не предвиђа мраз наредне
ноћи. Млечну киселину не треба да користимо ни у току кишног
периода, и када је влажност ваздуха велика. Цео поступак траје
од 5-15 минута, зависно од снаге заједнице и спретности пчелара.
Третирање зими узнемири друштво, али му то битно не смета.
Ако се прскање предузима после дужег хладног периода са мразевима,
пожељно је да се сачекају два до три излета пчела на чишћење.
Користи се ручни атомизер (фини распрскивач који даје измаглицу
- пиштољ са дозиметром) за који треба издвојити око 125 евра,
или један снажан компресор ваздуха. Могу да се користе и обичне
ручне фине прскалице (за цвеће), али је тешко одредити праву
дозу. Међутим, најважније је то што код њих прскање увек бива
неравномерно. Довољна доза је 5 мл 15%-не млечне киселине
за сваку страну рама прекривену пчелама код швајцарске кошнице
(Имдорф А. , Килцхенманн В. , 1990.). Код кошница са великим
рамовима у пракси се користи од 5-8 мл за сваку страну рама,
у зависности од величине рама. Др Стефан Берг (2000.) из Немачке
препоручује целих 8 мл. Током лета, када у кошници, па и на
рамовима, има више пчела, доза се повећава и на преко 8 мл
по једној страни рама. Код примене лека, потребне су заштитна
маска, наочари и рукавице.
Приликом зимског третирања резервоар раствора киселине се
држи у топлој води, да би му се одржала топлота.
После третмана млечном киселином пчеле су у шоку и покушавају
да се збију у клубе. Ако га има, лет се обуставља. По затварању
кошнице, чује се јаче зујање. Сутрадан се пчеле нормално понашају,
као да се ништа није догодило.
Падање варое почиње један сат после третмана, најинтензивније
је након 12 часова, а после 16 часова у фиоци подњаче се налази
80-90% варое, ако друштво није имало легло.
Третирање млечном киселином је интензиван и напоран посао,
и захтева много времена и рада. Из тог разлога, највише га
примењују пчелари хобисти. У Швајцарској око 30% пчелара има
не више од 5 кошница, те велики број њих користи млечну киселину.
Млечна киселина се користи и за третирање природних и вештачких
ројева и нуклеуса, пре него што се у њима појави затворено
легло. За поуздану контролу варое, 2-3 третмана би требало
да буду сасвим довољна.
Др Стефан Берг из Немачке тврди да је третман млечном киселином
скоро идеалан за пчеле, јер се ради са количином млечне киселине
која је отприлике иста као она коју садржи чаша јогурта. Берг
је узимао матице и излагао их директном дејству млечне киселине,
и није изгубио ни једну, што није случај код мравље и оксалне
киселине. Он је и много радио на испробавању других начина
апликације, са циљем да нађе решење за избегавање поменуте
стандардне методе, али на жалост његова испитивања нису уродила
плодом. По њему, у немачким условима, уз двоструку примену
у размаку од 5-7 дана, ефикасност млечне киселине се креће
чак око 97%, а осцилација ефикасности је релативно мала: од
94,2% до 99,8%.
[ врх стране ]
РЕЗИДУЕ У МЕДУ
После три третмана, количина млечне киселине у резервама ускладиштеног
меда се креће од 200 мг/кг до 1000-1500 мг/кг (Имдорф А, Килцхенманн
В, 1990), где се максималних 1500 мг/кг постиже одмах по примени
при употреби у јесен. Највећи део нестане после 7-9 недеља
(Стоyа W, Wацхендорфер Г, Карy И, Сиебентритт П, Каисер Е,
1988.). Према другим ауторима (Богданов С, Килцхенманн В,
Бухлер У, Флури П, Лаванцхy П, 1998.) после само 4 недеље
поменута вредност се спушта на око 500 мг/кг. Та концентрација
је испод прага препознавања њеног укуса при конзумирању меда
који износи од 800-1600 мг/кг. То би значило да може да се
употреби и у пролеће. Ова повољност да млечна киселина има
најмањи утицај на укус меда у поређењу са осталим киселинама
које се користе у сузбијању варое (пре свега, мравља) требало
би да утиче на њену већу употребу, нарочито ако се има у виду
неотровност ове киселине. Млечна киселина се и природно налази
у цветном меду, где се одржава на нивоу од 40-400 мг/кг, са
просеком од 200 мг/кг. Други подаци говоре о количини од 10-386
мг/кг меда, с тим што багремов мед у себи има мање количине
ове киселине од осталих врста меда. Особа која дневно конзумира
30 г меда, апсорбује око 6 мг млечне киселине, што није много,
јер поређења ради, у 180 г јогурта има око 1800 мг (Пухан
З, Флуелер О, Банхегyи М, 1973.). За умањење акумулирања млечне
киселине у меду, довољно је суздржавање од третирања током
паше. Употребљена по пропису, ван пашног периода, млечна киселина
не носи опасност загађења меда.
Мед природно садржи оба просторна облика млечне киселине (Л+
и Д+). Комерцијална млечна киселина такође садржи мешавину
оба облика, али и чиста Л+ млечна киселина је подједнако ефикасна
у контроли варое.
Не постоје толерантне вредности за млечну и остале киселине,
пошто су оне природни саставни делови меда, али се узима као
крајња граница 40 мАеq киселина на 1 кг меда. У истраживањима
научника (Богданов С, Килцхенманн В, Бухлер У, Флури П, Лаванцхy
П, 1998.) показано је да се при поменутој употреби киселине,
ова вредност не премашује. Али, треба знати да садржај појединачних
киселина, па и млечне, варира од врсте до врсте меда у широким
границама.
Тако багремов и мед од рузмарина садрже 5-10 мАеq/кг, те у
себе могу да приме више киселина пореклом од третмана киселинама
против варое, од рецимо ливадског или лавандиног меда који
и природно садрже 30-50 мАеq/кг. Још је 1998. Међународна
комисија за мед предлагала да крајња граница од тада буде
50 мАеq/кг меда.
ИСТРАЖИВАЊЕ БЕРНХАРД КРАУС-а
Поменути аутор је при спољној температури од 4-5 степени Целзијуса
два пута третирао пчеле 15%-ном млечном киселином. Третирање
је извршено крајем новембра и почетком децембра 1990. године,
и почетком јануара 1991. Две до четири недеље после другог
третмана млечном киселином, на делу друштава је коришћен Перизин,
као контрола. Друга, контролна група је третирана само Перизином.
Друштва су била без легла.
За прскање пчела на рамовима је коришћена баштенска прскалица
од 1 литра (производња фирме Глориа). По једној страни рама
коришћено је у просеку 8,2 мл киселине.
Бројана је опала вароа. Ефикасност третирања је била на завидном
нивоу и кретала се од 90% до 99,9%, са просечном вредношћу
од 97,8%.
Важно је напоменути да је разлика између дозе која уништава
вароу и наноси макар и незнатна оштећења пчелињем друштву,
веома мала. Значи да је веома важна употреба квалитетних прскалица,
каквих на нашем тржишту, бар колико је познато аутору ових
редова, још увек нема, јер може доћи до предозирања.
Четири дана после третирања млечном киселином, било је око
95 мртвих пчела по пчелињој заједници, што није много, јер
је после третмана Перизином угинуло око 120 пчела по друштву.
У исто време код нетретираних заједница нађено је око 20 природно
угинулих пчела.
При повећању дозе са 15 на 16 мл, дошло је до драстичног
повећања страдања, чак на 2000-4000 пчела, што показује како
мала промена дозе, може драстично да повећа угињавање пчела.
Овде треба нагласити да је, наравно, и 15 мл много, али је
такав третман предузет ради експериментисања.
Код квалитетних пиштоља-дозатора третирање је једноставније
и сигурније.
Комбинација третмана мрављом и млечном киселином
Третман млечном киселином тражи превелики рад, и не може се
препоручити пчеларима са великим бројем кошница. Чињеница
да млечна киселина не делује на вароу у поклопљеном леглу
је додатно обесхрабрујућа, толико да се не препоручује прерани
третман њоме, рецимо током августа. У том периоду предност
треба дати мрављој киселини.
Антон Имдорф и Верена Килцхенманн из Института за пчеларство
у Либефилду (Швајцарска) су 1989. покренули истраживања о
комбинованој примени мравље и млечне киселине. Десет друштава
је третирано три пута са 30 мл 60%-не мравље киселине у августу,
и почетком септембра (ова три кратка третмана се могу заменити
једним дугим третманом од недељу дана, који има сличну ефикасност),
и два пута са 5 мл 15%-не млечне киселине по једној страни
рама у новембру. Примењена су и два контролна третмана Перизином
у новембру и децембру.
Падање варое је било релативно велико, јер је просечно по
друштву пало 2814 вароа (најмање 466, а највише 8319). Од
три третмана мрављом киселином пало је 86% варое, а 12,2%
од два третмана млечном киселином у новембру. Ових пет третмана
је заједно постигло одличну ефикасност од 98,2%. После контролног
третмана Перизином пала је просечно 51 вароа по друштву (најмање
0, а највише 264).
На почетку третмана су код два друштва користили високе дозе
препарата, што је довело до губитка пчела и матица. Пчелари
би требало да буду опрезни и да не натапају пчеле млечном
киселином, већ да их само овлаш попрскају, нарочито при касним
третирањима. Пре третмана је неопходно регулисати и проверити
апарат који користимо за распрскивање, како би равномерно
попрскали пчеле. Уз обезбеђење оптималних услова примене,
постићи ће се веома добра ефикасност комбиноване употребе
ове две киселине.
Комбинована апликација мравље киселине (формиц ацид - ФА)
и млечне киселине (лацтиц ацид - ЛА) у одговарајућем периоду
је ефикасна у борби против варое. Њиховим коришћењем у поменутим
дозама и броју третмана постиже се ефикасност од око 98%.
Овакав третман се нарочито препоручује пчеларима који имају
до 10 кошница. Али, и они са више заједница би у циљу добијања
меда без отровних резидуа хемијских препарата, требали да
покушају примењивање поменутих третмана, нарочито ако се узме
у обзир да је касна јесен и зима период када нема много радова
на пчелињаку.
Наша пчеларска дужност је да се упознамо са млечном киселином,
и да се припремимо за време које неумитно долази, а то је
време када ће се захтевати производња меда без отровних резидуа,
и у коме ће Варроа Деструцтор коначно постати отпорна на већину
до сада употребљаваних препарата. Млечна киселина ће тада
заузимати високо место на лествици дозвољених препарата за
сузбијање варое - тог дрског и опасног непријатеља пчела и
пчелара.
Важно је знати:
Да би се направио 15%-ни раствор млечне киселине треба помешати:
1 литар 90%-не млечне киселине са 6,0 литара воде
1 литар 80%-не млечне киселине са 5,2 литара воде
1 литар 70%-не млечне киселине са 4,3 литара воде
1 литар 60%-не млечне киселине са 3,4 литара воде
1 литар 50%-не млечне киселине са 2,6 литара воде
[ врх стране ]
|
