ISKUSTVA I INOVACIJE

Specifičnosti stacioniranog pčelarenja u brdovito-planinskom području

U dostupnoj pčelarskoj literaturi se uglavnom piše o tehnici pčelarenja u ravničarskim krajevima, gde su uslovi pčelarenja slični ili bar su to približno. Brda i pašnjaci nadmorske visine preko 800 pa i 1.000 metara se retko opisuju. Iako važi krilatica prof. Živanovića, g. Belčića i dr. da med na osovini rodi, što je apsolutno tačno, mnogo je pčelara koji žive i gaje pčele na ovim, a ne retko i daleko većim visinama.

To su uglavnom stacionirani pčelinjaci sa zajednicama do tridesetak društava, često i manje, kako bi se reklo uz kuću pretežno košnica tipa DB. Još, ako su u pitanju mladi ljudi, onda im je neophodna pomoć u preporuci izbora tehnike pčelarenja, koja se dosta razlikuje od one ili onih u nižim ravničarskim krajevima.

U čemu se ogleda ta razlika? Svakako da sve pčele na svetu imaju svoja pravila ponašanja i samoorganizacije, pa bilo da su na planini ili u ravnici. Dakle, tu razlike posebne nema. Ali ogromna razlika je u vremenskim terminima rada sa pčelinjim zajednicama, pripremama za zimovanje, pripremama za glavnu pašu, samo skidanje meda, narojavanje, uzgajanje - proizvodnja kvalitenih matica i dr.

Iskusni pčelari znaju da je u tehnici pčelarenja nekada veliki i jedan sat a kamoli jedan dan, pa bi bilo neophodno (ako ni zbog čega a ono zbog mladih početnika) u pčelarskim publikacijama a naročito na stručnim seminarima, istaći vremensku terminologiju svih radnji pčelara u brdsko-planinskim područjima, kako ne bi doživljavali sudbinu pčelarske 2004, 2005 i 2007. godine, kada su na ovim visinama, a Boga mi i na nižim, zabeleženi ogromni gubici pčelinjih zajednica!.

Pored klimatskih uticaja, za verovati je da je do ovih gubitaka došlo i zbog niske edukovanosti pojedinih pčelara.
Ovde pre svega mislim na neophodno poznavanje biološkog kalendara razvoja i života polenarica i nektarica u sopstvenom okruženju.
U razgovoru sa iskusnim pčelarima brdovito-planinskih područja gde je nadmorska visina pčelinjaka i do 1.500 metara, uočio sam niz radnji na pčelinjacima, koje su specifične i mogu se unificirati, naročito za područja preko 1.000 metara nadmorske visine.

Kakve su to specifičnosti?
Pre svega način pripreme pčelinjih zajednica za zimovanje (prihrana, tretiranje i dr.), radnji u toku zimovanja, vrlo karakterističan prolećni razvoj (dženarika cveta krajem aprila ili početkom maja), priprema za planinsku pašu, kao i sam period livadske i šumske paše kao i cedjenje meda.

Poredjenja radi, trebalo bi da se zna da razvoj flore do 200 m/nv omogućava skoro istovetne rokove i termine radnji i zahvata u pčelinjem društvu;
Visina od 200 do 400 metara, takodje obezbedjuje mogućnost, ako ne istovetnih a ono u kratkom vremenskom intervalu, sličnih zahvata u pčelinjem društvu.

Sve dalje visine na kojima se nalaze pčelinjaci, zahtevaju terminološki i vremenski različite intervencije u pčelinjem društvu!
Da mi se ne zameri u isključivosti ali smeo bih ustvrditi da na svakih 100 m/nv (iznad 400), vremenski razvoj medonosne flore kasni za oko tri dana.

Ova tvrdnja je na visinama od preko 1000 metara vidno izraženija!
Ako prihvatimo ovako gledanje, onda specifičnosti brdsko-planinskog pčelarenja su izraženije pre svega u Gubicima pčelinjih zajednica u zimsko-prolećnom periodu a značajnije se ogledaju u vremenskim terminima:

• početka polaganja jaja,
• prvog pregleda,
• utopljavanja i ventilacije,
• prihranjivanja,
• proširivanja gnezda,
• stimulaciji,
• zahvata i radnji u voćnoj paši,
• proširivanju prostora (delokaciji),
• sprečavanju rojenja,
• vrcanju meda,
• tretiranju protiv grinja,
• radjanju zimskih pčela,
• jesenjoj prihrani i
• zazimljavanju

No, u ovom tekstu bih samo kratko animirao pitanja na koja mnogi mladi pčelari, i ne samo oni, traže odgovor. Kada i kako započeti sa intenzivnim pripremama pčelinjih zajednica za uspešno zimovanje? Ovde se naročito javlja dilema, kada sprovesti tretman protiv varoe, kada se vrcanje meda (zbog tihe i duže livadske paše), obavlja kalendarski kasnije, šta učiniti ako heljda i druge medonoše zamede u avgustu, pa se obavi još jedno ceđenje meda?

Dakle, pčelari su upućeni na tretmane raznim hemijskom sredstvima a to u medobranju ne bi nikada trebalo raditi a nisu dovoljno edukovani za mravlju kiselinu (ustvari, više se plaše rada sa istom). Ram gradjevnjak je donekle spas, ali mnogima je žao da maltretiraju - iznuruju pčele , čime čine veliku grešku, jer ovaj način čišćenja od varoe je dosta uspešan, a uz pomoć mravlje kiseline koju mogu nakon ceđenja livadskog meda i pripreme za heljdu dati pčelama, pa eventualno i uz cvetanje heljde, preko nastavaka, u manjem broju tretmana i sa manjom koncentracijom, prateći efekte na mrežnoj podnjači ili preko belog papira, koji pre tretmana stavljaju na podnjaču.

A pošto je amitraz, odnosno mitak dosta zastupljen kod pčelara koji se nisu osposobili za tretmane sa organskim sredstvima (govorim o brdovito-planinskim područjima), mnogi pribegavaju da obave ovaj tretman odmah, nakon prvog cedjenja a potom stavljaju nastavke za heljdu i kasniju korovsku pašu, sa čime se ne bih složio, jer je karenca u toku.

Pa ako već pčelari rade sa amitrazom (većina ili svi, što je sigurno tačno), kada to učiniti da bi zimska pčela ušla u zimu neoštećena? Dakle, ako urade ram gradjevnjak najamnje dva do tri puta, i jedan dugi tretman mravljom kiselinom, onda amitraz mogu primeniti u drugoj polovini avgusta meseca, ili početkom septembra, o čemu bi se moglo još razgovarati. Ovo samo tamo gde koriste i drugu pašu (heljda , sjeruša, ornjice i sl.).

Pojavom Apiguarda, mnogim pčelarima je laknulo ali to nije slučaj sa pčelarima brdovito-planinskih područja?
Razlog je što se ne može ovaj lek primeniti u julu mesecu pa nekada čak i do kraja avgusta (zbog specifičnosti njegove primene) a medobranja nisu obavljena!

O Apiguardu i njegovoj primeni u brdovito-planinskom području trebalo bi uraditi posebnu teorijsku i "iskustvenu" nanalizu.
Zbog velikih nepoznanica po pitanju rađanja tzv. zimskih pčela na brdovito-planinskim prostorima (neki predavači tvrde da se one rađaju još u junu (2004- Šljivić, neki u julu) pa bilo kada da se rađaju, postavlja se pitanje kako i na koji način sa tim pčelama dočekati prolećni razvoj, koji na planini intenzivnije teče u aprilu pa čak i u maju mesecu.
Kako se izboriti sa medljikom, koja zna na ovim prostorima da krene i u septembru, šta se dešava sa pčelinjim zajednicama koje imaju leglo i krajem oktobra, zašto pčelari u januaru i februaru nalaze masu uginulih pčela na podnjačama svojih košnica i td.

Sve je lako pričati ali praktično ostvariti, e, to se pokazalo na ogromnim gubicima u protekloj pčelarskoj godini, kojoj bi predavači koji dolaze na ova područja, trebalo da priđu sa najvećom mogućom pažnjom.
Ovo je samo načeto pitanje o kojem se na predavanjima koja ja organizujem može čuti detaljna tehnika pčelarenja na brdovito-planinskim prostorima upoređena sa razvojem i sa tehnikom pčelarenja u ravničarskim krajevima (osim na Zlataru, imam pčele i na području Dragačeva 400m/nv)

Djoko Zečević

[ vrh strane ]