ПЧЕЛАРСТВО ГОРЊЕГ ПОДРИЊА

Регионални савез пчеларских организација горњедринске регије

" БИЈЕЛА ПЧЕЛА "

Савез је основан на оснивачкој скупштини 04.марта 2004.године, одржаној у Вишеграду на иницијативу удружења пчелара "Вишеград", а у присуству представника канцеларије ОСЦЕ-а господина Николе Yорданова, који је присутнима одржао и тренинг за израду регионалне стратегије развоја у овој области.

На овој скупштини договорени су правциразвоја ове области и о томе донесен "Протокол", који су потписали представници слиједећих удружења:
Удружење пчелара "Вишеград" из Вишеграда, "Медовина" из Рудог, "Полен" из Фоче, "Липа" из Чајнича и "Сат" из Рогатице.

У активности савеза укључује се и Удружењу пчелара "Багрем"из Горажда, са чијим представницима је такођер остварена добра сарадња на свим пољима.

Један од циљева овог савеза је и израда регионалног пројекта развоја пчеларства и проналажење потенцијалних донатора и кредитора.

На другој скупштини одржаној такође у Вишеграду договорено је да се ураде припреме за регистрацију и нормативна акта, послије чега ће се савез регистровати и у наредном периоду преузети водећу улогу у развоју пчеларства на овој регији и координирати рад свих општинских удружења, као и њиховог чланства. Укључењем у Савез удружења пчелара Републике Српске, одустало се од регистрације регионалног савеза, па је наставио да дјелује саставу тог кровног савеза.

Основни циљ савеза је: Достизање европских стандарда у пчеларској производњи, а посебно стандарда квалитета.

Договорено је и да сједиште овог савеза буде у Вишеграду у просторијама удружења пчелара "Вишеград", а да сваки простор осталих општинских удружења уједно буде и испостава овог савеза.
Удружење пчелара "Вишеград" из Вишеграда је за оснивање овог савеза и израду регионалног пројекта развоја добило пуну подршку општине Вишеград, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС које је обећало и конкретну материјалну подршку, Завода за запошљавање РС које је већ одобрило финансијску подршку у дијелу новог запошљавања, као и читавог низа других организација, исказану у виду писама подршке, склопљених споразума о сарадњи, предуговора, као и позива на сарадњу.
У наредном периоду неопходно је опремити овај савез као и његове чланице основном опремом (бар по један компјутер и телефаx ), а руководству наведених удружења и чланству пружити потребну обуку да би могли успјешно остварити зацртане циљеве.

Овом приликом позивамо све оне који могу на било који начин да помогну овом савезу у његовом раду и достизању зацртаних циљева да нам се јаве ради успостављања сарадње.

ПЧЕЛАРСКА КАРТА ГОРНЈЕДРИНСКЕ РЕГИЈЕ
(тренутно стање статистика)

Регија Горње Подриње обухвата територију општина: Фоча, Ново Горажде, Рогатица, Вишеград, Рудо и Чајниче које припадају Републици Српској, као и општине: Горажде и Устиколина, које припадају Федерацији БиХ.

Савремене агротехничке мјере у пољопривреди ове регије примјењују се на готово занемаривим површинама, тако да је и присуство пестицида и хербицида занемариво, а на већем дијелу територије и не постоји. Већи дио ове територије је ријетко насељен. Два велика акумулациона језера на ријеци Дрини условљавају углавном благе зиме и рану појаву првих цвјетова у долини ријеке Дрине и њених притока са надморским висинама од око 300 до 400 м, а у непосредном окружењу планине и висоравни са надморским висинама од 1000, па до преко 2000 м надморске висине пружају сасвим другачију, знатно оштрију климу, са појавом првих цвјетова у каснијем периоду.

Све напријед наведено обезбјеђује овој регији огромне, још увијек већим дијелом неискориштене ресурсе за производњу високо квалитетног, биолошки чистог углавном ливадског и шумског, али и осталих врста меда, зависно о заступљености појединих врста медоносног биља на одређеним ужим локалитетима.

Пчеларством се на овој регији бави укупно око 900 пчелара, или 1.2%, који посједују око 12354 кошница што је једна кошница на 6 до 7 становника или 6 кошница по једном км2. У табели 1. приказани су оријентациони подаци по општинама.

Табела 1.

 
Уситњена, неорганизована, производња која даје ниске просјечне приносе, иако далеко од рентабилне, модерне и тржишно оријентисане производње, успјела се одржати захваљујући томе што се већина пчелара додатно ангажује на другим пословима, на властитим имањима у пољопривреди, или на сезонским пословима ван ове регије, а један дио пчелара се пчеларством бави искључиво из хобија. Модерну технологију пчеларске производње примјењује само мањи број најјачих произвођача.
Укупан просјечно остварен бруто приход од меда, је око 1 милион КМ годишње.

Просјечан број кошница по једном пчелињаку је око 12, а доња граница рентабилности је 30 кошница. Преко 30 кошница има око 60 пчелара, од чега преко 50 кошница око 20 пчелара.

Укупна вриједност инвестираног властитог капитала у ову производњу је око 3 милиона КМ, ако се узме у обзир да цијена кошнице са пчелама, изграђеним воском у кошницама и залихом меда и полена у њима износи преко 200 км, а просјечна вриједност уложена у осталу опрему, инвентар и амбалажу по пчелињаку износи минимално 500 КМ. Пчелари ове регије представљају једну велику »фирму«, са скоро 1000 »запослених« и укупним бруто производом од преко 1 милиона КМ годишње, а да у овој дјелатности имамо само једно лице званично упослено са здравственим и пензионим осигурањем (у удружењу »Вишеград«).

Иако има респективне потенцијале, пчеларство на овој регији је још увијек оптеречено бројним проблемима од којих ћу набројати само неке: уситњеност производње (мин 30 кошница по пчелињаку), неуређеност тржишта и нелојална конкуренција, изостанак подршке локалних и републичких власти, лоша организованост и неопремљеност удружења и др.

Уз релативно ниску докапитализацију, обуку у освајању савремених метода производње, уређење ове области које би подразумјевало доношење нових и поштовање постојећих прописа, планско и стручно организовање мјера за сузбијање болести пчела, неки вид осигурања и пласман повољних кредита, ову производњу планирамо ставити у функцију развоја, запошљавања (посебно младих), борбе против сиромаштва, као и одрживог повратка.

У табели 2. добијамо слиједећу слику:

Напомена: Подаци за Вишеград су ажурирани са 03.12.2007. а за остале општине су из 2004. године.

Какућа Божо

[ врх стране ]