Odgovor na ova, po meni, najznačajnija pitanja
koja opredeljuju uspešnost u bavljenju pčelama, za posledicu
će imati uspeh ili razočarenje pčelara. Uvek je tu prisutno
i pitanje, šta svaki pčelar (kao i početnik), očekuje od
rada sa pčelama?
Ovde ću kratko navesti odgovore na prvu
grupu pitanja: U zavisnosti od očekivanja pčelara rekao
bih da se pčelarstvom možemo baviti kao HOBIJEM,
dakle pčelari hobisti; zatim UZGREDNO
ili bavljenjem pčelama uz redovan posao gde pčelar očekuje
i nešto prinosa za porodicu i prijatelje; i kao najvažnije
ZANIMANjEM ili profesionalno
bavljenje pčelarstvom.
Zbog ograničenog prostora za pisanje i želje
da neopterećujem čitaoce, možda većini poznatim, praktičan
savet bi bio:
svaki početnik treba da teži trećoj varijanti odgovora
ali nikako u samom početku već nakon dužeg teorijskog i
praktičnog iskustva!
U čemu leži odgovor na drugo pitanje?
Rekao bih da je izbor košnice lično opredeljenje, ali jedno
mogu ustvrditi da je DB košnica (koja za sada preovlađuje
u pčelarstvu Srbije - podaci navedeni u pčelaru za decembar
2007.), zahvalna i preferira na čistoću meda i pčelinjih
produkata, stim da je LR tip košnice (za sada je tik iza
DB - prema istom izvoru), koja ima visoko produktivne osobine.
Za rad je najlakši (naročito za starije pčelare) Fararov
tip košnice a kao generalan odgovor na pitanje može se ustvrditi
da nema loše košnice i da je svaka odlična samo mora takav
i pčelar biti!
U odgovoru na dilemu kada je lokacija
u pitanju, u najkraćem se može konstatovati:
Veoma je bitno kod izbora lokacije dobro upoznati delovanje
meteoroloških i agrometeoroloških faktora na opredeljujućem
mestu a posebnu pažnju treba posvetiti kapacitetu medonosne
flore!
Dakle, da pojasnim. Pčelinjak (uljanik) mora
biti zaklonjen od jakih vetrova, naročito severnog, da budu
košnice okrenute jugoistoku, odmaknut od javnih puteva,
nikako ispod dalekovoda i strujnih provodnika, da ne ugrožava
ljude i stoku, da bude po mogućstvu na podzemnom ukrštanju
voda, da obiluje, u neposrednoj okolini (poželjno bi bilo
do 400 metara), cvetnim prahom, da po mogućnosti u blizini
ima čistu tekuću vodu, da medonosna flora ima sukcesivan
razvoj od najranijih cvetnica... da bude pčelinjak propisno
ograđen i obeležen jasnim (prema pravilniku RS), oznakama.
Ako pčelar, početnik a i svaki drugi, uz to
da čita, prati i usvaja nove savremene tehnike rada, usvoji
ove pretpostavke, onda sigurno neće biti razočarenja.
Četvrta grupa pitanja ima samo jedan odgovor
a to je, da je (kao i naše pčelice) najbolje raditi udružen
a to znači uvek u saradnji sa drugim pčelarima, tj. organizovan
u Udruženje pčelarsko. Čovek kao jedinka teško može opstati
bilo kako a u pčelarstvu ponajmanje.
Sebičnjaci su odavno "propali" u svakom poslu!
Đoko Zečević, pčelar
Zlatar - Nova Varoš
Mail to: brdozlatar@gmail.com
SAJTOVI:
www.zlatarpcela.org.yu
www.zlatar.atspace.com
[ vrh strane ]
